Za osam godina javni beležnici obavili više od 17 miliona pravnih poslova

Javni beležnici obavili su više od 17 miliona pravnih poslova (17.382.072), od kada su pre osam godina otvorili prve javnobeležničke kancelarije u Srbiji, saopštio je u četvrtak, 6. oktobra, predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić.

„Statistički podaci govore u prilog efikasnosti i značajnim rezultatima koje smo postigli do sada. Od 17.382.072 pravnih poslova, najviše je overa potpisa i prepisa - 14.363.589, dok smo solemnizovali, odnosno overili i potvrdili, 1.638.945 isprava“, rekao je Cvejić na godišnjoj konferenciji za novinare Javnobeležničke komore Srbije.

On je podsetio da javni beležnici solemnizuju sve ugovore o prometu nepokretnosti, a izneo je i podatak da su javni beležnici uradili i više od 90.000 javnobeležničkih potvrda.

Kao značajan rezultat, predsednik JKS je istakao i nesporan razvoj mreže javnobeležničkih kancelarija. „Danas imamo 226 javnih beležnika, koji u tom broju kancelarija zapošljavaju 1.550 ljudi, od kojih je 78 javnobeležničkih pomoćnika, 322 javnobeležničkih saradnika, 417 javnobeležničkih pripravnika, dok je broj administrativnih radnika zaposlenih kod javnih beležnika oko 700“.

Kako je Cvejić ocenio, brojke govore da su javni beležnici postali važan deo pravosudnog sistema. „Mogu da obećam da ćemo nastaviti da radimo na jačanju javnog beležništva u Srbiji. Nećemo biti zadovoljni urađenim do sada, niti time što smo od građana, u relevantnim istraživanjima, najbolje ocenjeni deo pravosudnog sistema“,  rekao je on.

Cvejić je istakao i da je javno beležništvo kroz ceo put imalo veliku podršku Ministarstva pravde, od odluke da se, tri godine po donošenju zakona, otvore prve javnobeležničke kancelarije u septembru 2014, pa nadalje, u proširenju nadležnosti i širenju javnobeležničke mreže, kao i u pronalaženju načina za efikasnije i bolje sprovođenje mnogih procesa.

„Vredi istaći da, zahvaljujući Ministarstvu pravde, mi imamo savremen sistem, servisnu magistralu Ministarstva pravde, preko koje obavljamo veliki broj naših zadataka, vršimo uvide u brojne registre, a takođe i dostavljamo isprave katastru nepokretnosti“, rekao je Cvejić.

„U prve dve godine, javni beležnici, iako je ta mogućnost predviđena zakonom, nisu dobijali poverene poslove od suda, odnosno gotovo da se uopšte nisu bavili ostavinama, tek sporadično im je sud poveravao sastavljanje smrtovnica. U 2016. godini, ta situacija je počela da se menja, i od tada sudovi u većem obimu poveravaju ostavinske predmete javnim beležnicima, uključujući i raspravljanje zaostavštine. Tako smo u 2016. godini imali 30.523 ostavinska predmeta kod javnih beležnika, dok smo, primera radi, u prošloj godini uradili ukupno 246.113 predmeta (smrtovnice plus rasprava zaostavštine)“, naveo je Cvejić.

Predsednik JKS je rekao da su javni beležnici uradili od 1. septembra 2014. do kraja avgusta ove godine ukupno 978.422 ostavinskih predmeta. „Time smo značajno rasteretili rad sudova, a napomenuo bih i da se kvalitet rada javnih beležnika u ovoj materiji može ceniti na osnovu broja ostavinskih rešenja na koje je izjavljena žalba, što je svega 1.881, dok broj preinačenih rešenja iznosi tek 95“, kazao je on.

„Od marta 2017. godine overa potpisa, rukopisa i prepisa prelazi u isključivu nadležnost javnih beležnika, u svim gradovima i opštinama u kojima su imenovani. U 2018. godini, javni beležnici dobijaju još nadležnosti, od kojih valja izdvojiti to da su stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, javni beležnici postali njegovi obveznici, i da vrše procenu rizika u skladu sa zakonom i smernicama“, rečeno je u JKS.

„Takođe, 2018. godine stupio je na snagu novi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti, prema kome javni beležnici preko e-šaltera dostavljaju isprave koje donose, sačinjavaju ili potvrđuju, a radi upisa u katastar stvarnih i drugih prava“, dodao je Cvejić.

Podsetio je i da su do 2018. godine javni beležnici dostavljali poreske prijave nadležnoj poreskoj administraciji ukoliko su to stranke želele, a da od 1. januara 2019. obavezno dostavljaju poreska izjašnjenja ugovornih strana. Od sredine 2020. godine javni beležnici su takođe ovlašćeni da izdaju listove nepokretnosti strankama na zahtev.

„Naša komora je od početka rada vodila Registar testamenata, ali od nedavno imamo nov Registar zaveštanja, koji će pored javnobeležničkih testamenata sadržati i testamente deponovane u sudovima. Ovaj novi registar zaveštanja vodi naše nadležno Ministarstvo pravde, i deo je procesa digitalizacije i umrežavanja pravosudnih organa. Takođe, u tom procesu razvija se i registar punomoćja, vezan pre svega za punomoćja koja se overavaju u javnobeležničkim kancelarijama, a za poslove prometa nepokretnosti“, kazao je predsednik JKS.

Cvejić je ocenio da su javni beležnici opravdali poverenje koje im je dato u svakom zadatku. „Pre svega, rasteretili smo pravosuđe, uveli smo kontrolu u pravni promet. Broj imovinsko-pravnih sporova iz ugovornih odnosa sveden je na nivo statističke greške“, rekao je on i dodao da su u ovih, ipak, kratkih osam godina, rezultati zavidni.

„Naša Komora postala je punopravna članica UNIL-a već oktobra 2016. godine, dok je juna meseca 2017. godine primljena u Savet notarijata Evropske unije (CNUE), u svojstvu člana-posmatrača. Redovno prisustvujemo sednicama ovih tela, od kojih smo primili velike pohvale za brz razvoj našeg javnobeležničkog sistema. Iako smo poslednji u regionu uspostavili javno beležništvo, ipak, uspeli smo da dostignemo, po obimu posla i po odgovornostima, mnoge više decenija starije notarske sisteme Evrope“, kazao je on.

Podsetio je i na saradnju sa notarijatima starim i više stotina godina, od kojih je istakao notarijate Francuske i Nemačke. „Zahvaljujući sporazumu sa francuskom javnobeležničkom komorom, radimo na razvoju sistema E-notar, za najsavremenije arhiviranje javnobeležničke građe, koja će se pored trajnog i bezbednog čuvanja naših isprava, ucrtati trasu za digitalizaciju mnogih procesa u javnobeležničkim kancelarijama“.