Studenti Pravnog fakulteta BU u Javnobeležničkoj komori Srbije
Grupa studenata Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, u pratnji docentkinje Branke Babović Vuksanović, posetila je danas Javnobeležničku komoru Srbije gde su slušali predavanje člana Izvršnog odbora JKS Darka Ljepića i sa njim razgovarali o javnom beležništvu u Srbiji.
Već tradicionalna majska poseta Javnobeležničkoj komori studenata četvrte godine, koji kao izborni predmet imaju Javnobeležničko pravo, posle pažljivog slušanja Ljepićevog izlaganja, obilovala je konkretnim pitanjima o postupcima i procedurama u radu javnog beležnika.
Studenti su pitali o slučajevima iz prakse, a zauzvrat su dobili odgovore sa primerima postupanja javnih beležnika. Takođe ih je zanimalo pitanje javnobeležničke tajne, ali i javnobeležničke disciplinske odgovornosti, kao i uslovi i put koji vodi do obavljanja javnobeležničke delatnosti.
Ljepić je pojasnio da, u skladu sa našim Zakonom, javni beležnik mora biti pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, kao i javnobeležničkim ispitom, a uz to mora imati najmanje pet godina iskustva u pravnim poslovima, nakon pravosudnog ispita.
Studenti su se takođe raspitivali o mogućnostima za proširenje javnobeležničke mreže i izrazili zainteresovanost za rad u javnom beležništvu. Dobili su konkretne savete o postupanjima u vezi sa nadležnostima javnih beležnika, kako u pitanjima overe potpisa prepisa i fotokopija, tako i u pitanjima solemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti.
Jedno od pitanja odnosilo se i na formu, odnosno na to kako javni beležnik postupa kada stranka insistirá da se na nekom dokumentu overi samo potpis, iako taj dokument zahteva strožu formu. “U takvim slučajevima, javni beležnik odbija overu i o tome donosi odgovarajuće rešenje. Stranke se, naravno, mogu žaliti na to rešenje nadležnom sudu”, istakao je Ljepić.
Na dodatno pitanje o tome da li je imao takvih slučajeve u praksi, Ljepić je rekao da jeste i da je uvek do sada sud potvrdio njegova rešenja.
“Na primer, ako overavamo ugovor o prometu motornog vozila, mi ne ulazimo u sadržinu, ne proveravamo da li je prodavac zaista vlasnik, niti broj šasije i slično, već samo utvrđujemo identitet stranaka, jer u prometu pokretne imovine mi samo overavamo potpise na ugovorima. Ti ugovori se u našim kancelarijama čuvaju tri godine i potom se uništavaju”, rekao ej Ljepić.
“Međutim, mi ne možemo prihvatiti da overimo samo potpise na ugovoru kojim se prometuje nepokretnost, jer je tu propisana stroža forma solemnizacije – ulazimo u sadržaj tog ugovora, počevši od vrste nepokretnosti, vlasništva, pravnog sleda, njene vrednosti i svih drugih elemenata, kako bi stranke bile zaštićene, a pravni posao siguran. Na kraju, naravno, utvrđuje se i identitet stranaka i takav ugovor javni beležnici čuvaju 20 godina, a potom se predaje državnom arhivu na trajno čuvanje”, podsetio je Ljepić.
Studenti su bili zadovoljni i ovom posetom Javnobeležničkoj komori, a profesorka Branka Babović Vuksanović je zahvalila na izlaganju i razgovoru, koji je ocenila kao veoma koristan za studente, i ovom prilikom istakla da će ova tradicija sigurno biti nastavljena.