Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio Dan Svetog Save

Na tradicionalnoj Svečanoj akademiji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu povodom proslave Dana Svetog Save, predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić pozdravio je sve prisutne, istakavši da mu je čast da se baš ovim povodom obrati kolegama i studentima sa govornice jedne tako značajne institucije koja više od 180 godina obrazuje pravnike, od kojih su mnogi postali stubovi struke i vrhunski stručnjaci. 

Predsednik JKS se osvrnuo i na početke javnog beležništva u Srbiji, podsetivši da su upravo profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dali ključni doprinos uvođenju notarskog sistema u Republici Srbiji, te da su takođe podržavali i pomagali javno beležništvo u prethodnih skoro 10 godina.

"Nismo se libili da postavljamo pitanja, niti smo bili previše sujetni - čuli smo i usvajali odgovore, unapređujući struku i ujednačavajući praksu", rekao je on, dodajući da danas u 233 javnobeležničke kancelarije radi više od 1.500 ljudi - što čini javno beležništvo respektabilnom pravničkom profesijom koja je opravdala poverenje ukazano davanjem javnih ovlaščenja.

Obraćanje predsednika JKS na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu:

Poštovani profesori, uvažene kolege pravnici, dragi studenti,
 
Imam zaista veliku čast da vam se danas obratim, ovako značajnim povodom. Na ovom Fakultetu, kao i u svim prosvetnim ustanovama naše zemlje, danas se obeležava Savindan, dan velikog srpskog prosvetitelja. Ali, Sveti Sava je za nas pravnike i više od prosvetitelja, on je, kao što znate, autor prvog srpskog zbornika građanskih i crkvenih normi. 
 
Značaj ovog dana za svakog srpskog pravnika je, bez dileme, ogroman i ja ne mogu da vam se danas obratim, a da na to ne podsetim. Nekada smo toga svesni i pre nego što krenemo u učenje na pravnim fakultetima, a nekada to osvestimo ovde, u ovim klupama. Svejedno, onog trenutka kada diplomiramo, kada pravom počnemo da se praktično bavimo, znamo da je Sveti Sava sačinjavanjem Zakonopravila učino Srbiju delom evropske i hrišćanske civilizacije, istovremeno od svakog budućeg srpskog pravnika zahtevajući da bude kamen i vezivo kojim se gradi i učvršćuje naše mesto u tom uređenom društvu.
 
Na ovom fakultetu sam i sam postao pravnik i stekao znanja koja su mi omogućila da budem pravnik sa javnim ovlašćenjima - da budem javni beležnik.
 
Sa ponosom mogu da kažem da je i srpsko javno beležništvo poteklo baš ovde, na Pravnom fakutetu Univerziteta u Beogradu. Ovdašnji profesori su vredno i dugo radili na uspostavljanju notarijata u našoj zemlji, prethodno izučivši, poput Svetog Save u njegovo vreme vizantijske nomokanone, pravne akte i sisteme u kojima javno beležništvo već dugo postoji. Mnogo toga valjanog, što je bilo primenjivo u našem pravnom sistemu, ovdašnjni profesori su utkali u predlog Zakona o javnom beležništvu, koji je usvojen 2011. godine. Trebalo je još tri godine da društvo postane spremno za jednu, za nas novu, pravničku profesiju, onu kojoj je glavni smisao u sporazumu i kontroli pravnog prometa, profesiji kojoj je suština u preventivnom delovanju i sprečavanju kršenja zakonskih normi.
 
U septembru ove godine, javno beležništvo u Srbiji proslavlja svoj deseti rođendan. Godine u kojima se razvijalo i postavljalo na noge, nisu bile bez mnogih izazova. I u tim godinama i na tom dosadašnjem putu, imali smo podršku vaših profesora i institucije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nismo se libili da postavljamo pitanja, niti smo bili previše sujetni – čuli smo i usvajali odgovore, unapređujući struku i ujednačavajuđi praksu.
 
Na početku, u septembru 2014. godine, bilo je svega 94 javna beležnika. Danas, širom Srbije imamo mrežu od 233 javnobeležničke kancelarijeNašu mrežu ne čine samo javni beležnici, već i naše brojne kolege – pomoćnici, saradnici, pripravnici. Uključujući i administrativno osoblje, u javnom beležništvu Srbije danas radi više od 1.500 ljudi, što nas čini respektabilnom pravničkom profesijom koja je za ovih, ipak, malo godina opravdala poverenje koje joj je ukazano davanjem značajnih javnih ovlašćenja.
 
Prilika je da kažem da su javni beležnici od tog prvog septembra 2014. godine do danas uradili više od 20 miliona pravnih poslova. Kada se izgovori ta impozantna brojka jasno je da smo ispunili i da nastavljamo da ispunjavamo najznačajnije zadatke koje je država postavila pred nas – a to je da rasteretimo pravosuđe od nesudeće materije i da uspostavimo kontrolu u pravnom prometu – pre svega u oblasti prometa nepokretnostima.
 
Rasteretili smo pravosuđe i preuzimanjem ostavinskih postupaka. O kvalitetu našeg rada najbonje govori činjenica da je broj izjavnjenih žalbi iz ostavinskih predmeta vođenih kod javnih beležnika, kao i broj sporova proisteklih iz ugovornih odnosa zaknjučenih kod nas, sveden na nivo statističke greške. 

Kada godovorimo o javnom beležništvu, ne treba izostaviti činjenicu da je javno beležništvo već nekoliko godina za redom najbolje ocenjena pravosudna profesija u nezavisnom istraživanju koje među građanima sprovi Centar za evrospke politike. Krajem prošle godine, Centar je saopštio da su javni beležnici dobili najvišu moguću ocenu u tom istraživanju – peticu zasluženu dostupnošću, efikasnošću i kvalitetom naših usluga. 

Sa ovog mesta danas mogu toplo da vam preporučim jaavnobeležničku profesiju. Da biste postali javni beležnik, diploma stečena na pravnom fakultetu je prvi i sigurno najvažniji korak, a potom je potrebno da položite pravosudni ispit, javnobeležnički ispit i da steknete najmanje pet godina iskustva u struci. Taj put jeste zahtevan, ali je vredan truda i zalaganja.
 
Iako sam imao potrebu da danas iznesem naše rezulate, naravno, želim da istaknem da to nije cilj mog današnjeg izlaganja pohvala javnog beležništva, već je to pre svega pohvala pravničkoj profesiji i znanju koje se stiče na ovom pravnom fakultetu.
 
Nije mala stvar ni za jednog pravnika biti ovde, za govornicom ove uvažene institucije. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, sa svojih više od 180 godina tradicije, kroz razna vremena i poretke uspeo je da izvede ogroman broj studenata, od kojih su mnogi postali stubovi struke i vrhunski stručnjaci. NJih je ovde uvek bilo dovoljno da zauzmu zaslužena mesta u krugovima pravosudnih profesija i u drugim pravničkim zanimanjima, ali i u akademskim strukturama koje su dalje nastavljale da stvaraju kadrove i za razvoj drugih pravnih fakulteta u našoj zemlji. Ni danas, koliko mi je poznato, nema pravnog fakulteta u čitavom našem regionu na kome nema nastavnika koji su svoje osnovne studije ili pak svoje doktorske titule stekli baš na ovom fakultetu.
 
Profesori na ovcom fakultetu uveek su očekivali od svojih studenata da steknu pravničku svest i pravnički način razmišljanja i zaključivanja. Odavde su, iako se strogost prava na prvi pogled čini nespojivom sa umetnošću, potekli i mnogi srpski književnici, pokazujući da se ovde usvojenim znanjem, duhovnost može lako hraniti. 
 
I na kraju, u deset godina razvoja javnog beležništva u Republici Srbiji vidim rezultat tog znanja, ali ne samo znanja – već i svetosavskog duha koji se ovde usvaja.

Diploma stečena na ovom fakultetu prvi je korak ka, rekao bih, sigurno jednoj od najvažnijih humanističkih profesija, a potom sledi primena stečenog znanja, uz razvijen osečaj za pravo i pravdu. Uvek i pre svega, kojom god pravničkom profesijom se bavili u budučnosti, kako je govorio naš patrijarh Pavle budite ljudi!

Srećna slava!