Okrugli sto JKS na Kopaoničkoj školi prirodnog prava

KOPAONIK – Diskusija na Okruglom stolu Javnobeležničke komore Srbije, u okviru ovogodišnje Kopaoničke škole prirodnog prava Slobodan Perović, fokusirala se na mogućnosti za proširenje nadležnosti javnih beležnika u vanparničnom postupku, na postupak upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, kao i na pristup javnih beležnika elektronskim i internim registrima. 

Tokom dvočasovne diskusije, koja je bila veoma posećena, predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić podsetio je da je Republički geodetski zavod (RGZ) izvršio potpunu digitalizaciju listova nepokretnosti, a paraleno sa time unapredio i softver za upise, čime je pre svega podignuta efikasnost u samom RGZ, ali i javnim beležnicima koji su dobili direktan uvid u moderno ustrojen registar nepokretnosti.

Kako je sve to zajedno unapredilo pravnu sigurnost, rekao je Cvejić, predlozi Javnobeležničke komore Srbije za izmene u postupku upisa predstavljaju, pre svega, u praksi uočene načine na koje bi postupak upisa mogao biti dodatano unapređen i pojednostavljen, još efikasniji i brži.

Prema predlogu JKS, izmenama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, javni beležnici bi, u situacijama kada se prometuje nepokretnost uredno upisana u katastar, sa potuno čistim pravnim statusom, nakon sastavljanja isprave ili solemnizacije (potvrde i overe) ugovora, uz odgovarajuče ovlašćenje, vršili izmenu podataka u katastru i upisivali novog vlasnika.

„Izdali bismo nov list nepokretnosti strankama koje su prisutne, stranke bi se odrekle prava na prigovor, i taj upis bi bio definitivan, čime bi praktično svi poslovi oko novog upisa bili završeni u roku od 10, 15 minuta“, pojasnio je Cvejić.

Što se tiče situacija u kojima pravni kontinuitet do sticaoca prava svojine ima određene nedostatke, ili situacija u kojima postoje stare isprave, iz vremena pre uvođenja javnog beležništva, takođe su predložena celishodna rešenja, rekao je Cvejić i dodao da bi dobrobiti ovakvih izmena bile brojne, a pored povrećanja pravne sigurnosti, doprinelo bi i povećanju budžetskih prihoda, s obzirom na to da u ovom trenutku imamo veliki broj objekata koji se ne oporezuju i ne mogu da se prometuju.

U nastavku ovog Okruglog stola na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, član izvšnog odbora JKS Goran Andrić je, izlažući na temu mogućnosti za proširenje nadležnosti javnih beležnika u vanparničnim postupcima, istakao da u svetu postoji tendencija da se pravna pitanja, u kojima postoji saglasnost volja učesnika u vanparničnom postupku, iz suda poveravaju u nadležnost drugim pravosudnim profesijama zbog brojnih benefita.

Ističući rezultate javnih beležnika u sprovođenju ostavinskih postupaka, koje rade kao poverene vanparnične postupke, Andrić je naveo da su sudovi poverili javnim beležnicima na sastavljanje 581.334 smrtovnica i 592.366 ostavinskih postupaka. “Na taj broj izjavljeno je svega 2.282 žalbe, što je manje od 0,5 odsto, dok je broj ukinutih rešenja 616, a 120 preinačenih”, podsetio je on.

Imajući u vidu da su javni beležnici opravdali svoje delovanje u ostavinskim predmetima, došlo je vreme da se i tri vanparnična postupka – uređenje međa, uređenje upravljanja i koriščenja zajedničke stvari, kao i deoba zajedničke stvari, koji se po Zakonu već mogu poveriti javnim beležnicima, ubuduće masovno poveravaju notarima, kazao je Andrić, dodajući  da se u ovom trenutku ovi predmeti veoma sretko prosleđuju beležnicima.

Andrić je naveo i da je jedan od vanparničnih postupaka gde bi mogla iskoristiti javnobeležnička profesija, postupak za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, gde u ovom trenutku postoji isključiva nadležnost suda. Javnim beležnicima moglo bi biti povereno i izdavanje pečata apostila, što je, inače, upravna stvar i to sada radi administracija u sudu.

Takođe, prema Andrićevim rečima, materija u kojoj javnobeležnička profesija i uloga javnog beležnika može da pomogne u rasterećenju pravosuđa i ubrzanju procedure i njenom pojednostavljenju jeste postupak razvoda braka.

“U slučaju razvoda kada nema maloletne ili dece kojima je produženo roditeljsko staranje, uloga suda svodi se prvenstveno na konstatovanje stanja u smislu izreke presude kojom se konstatuje razvod braka. Javni beležnik je sasvim kompetentan da to isto učini umesto sudije i na taj način ne samo da ubrza i pojednostavi postupak, već i rastereti sudove”, kazao je Andrić.

Što se tiče situacija kada ima maloletne dece kod sporazumnog razvoda braka, Andrić je ocenio da je jasna namera zakonodavca da za tu vrstu odluke postoji javni interes da se preispita uloga zajedničkog ili pojedinačnog roditeljskog staranja. “Međutim i tu se nameće pitanje zašto tu ulogu ne bi mogao da vrši i javni beležnik uz, recimo, obavezno prisustvo advokata i obavezno davanje mišljenja centra za socijalni rad kao dodatno obezbeđenje zaštite interesa maloletne dece, odnosno dece kojima je produženo roditeljsko staranje”, rekao je on.

Ukoliko, pak, ima bilo kakvog spora među strankama, javni beležnik bi morao da donese rešenje kojim upućuje stranke da svoj spor reše pred sudom isto kao i u slučaju da nema dece ali nema sporazuma među strankama, zaključio je Andrić.

Na kraju, na Okruglom stolu na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, diskutovalo se i o registrima u koje javni beležnici imaju uvid i koji im omogučavaju da trenutne nadležnosti obavljaju na kvalitetan način. Kako je istakao član Izvršnog odbora JKS Sava Dedajić, svi registri koje je pojasnio i pobrojao, pružaju mogućnosti za unapređenje kako javnobeležničke profesije, tako i celokupnog pravosudnog sistema Republike Srbije.