Javnobeležnička komora Srbije - Reagovanje - demanti za Blic - 06.06.2019.

 

 

 

Ringier Ahel Springer d.o.o.
BLIC
Žorža Klemensa 16
Za glavnog i odgovornog urednika
Predraga Mihailovića

 

Poštovani,

U izdanju od 06. juna 2019. godine, na stranama 1, 28 i 29 objavili ste tekst pod naslovom „Prijava za iznudu protiv prvog notara Srbije“ autorke Miroslave Brkić. Navedenim tekstom grubo ste prekršili članove 73 i 74 Zakona o informisanju i medijima.

Molimo Vas da, u skladu sa XIII glavom Zakona o javnom informisanju i medijima Republike Srbije i članovima 83, 84. i 85. i Kodeksom novinara, u sledećem broju štampanog izdanja dnevnika „Blic“ objavite našu Reakciju u celosti, dajući joj jednak prostor i poziciju, kao i današnjem tekstu, u skladu sa Članom 96 Zakona.


Srbislav Cvejić

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije


DEMANTI:

Neosnovani napadi na javnog beležnika Srbislava Cvejića

Javni beležnik Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, postupa u svakom trenutku u skladu sa zakonima, kao i sa strogim pravilima javnobeležničke profesije. Neosnovanim medijskim napadom, u izdanju lista „Blic“ od četvrtka, narušavate ugled javnog beležnika Srbislava Cvejića, a istovremeno i ugled svih ostalih javnih beležnika, koji bi u istim okolnostima postupili na identičan način.

Netačni su i zlonamerni navodi i optužbe na račun Srbislava Cvejića, a ističemo i da dolaze iz jednostranog izvora, pošto se Blic nije potrudio da pre objavljivanja stupi u kontakt sa Srbislavom Cvejićem, ili bilo kojim članom Javnobeležničke komore, što je svakako obaveza objektivnog medija i novinara.

U prvom delu teksta navodite da je protiv Srbislava Cvejića podneta krivična prijava u vezi sa slučajem overe Ugovora o regulisanju prava i obaveza, u maju 2018. godine, između lica koja su htela da reše svoje sporne odnose. I to je jedini tačan podatak u celom tekstu. U nadnaslovu navodite da je Više tužilaštvo u Beogradu naredilo istragu, što nije istina. Da je i to netačan navod, vidi se i u samom tekstu gde pišete da se „ovaj predmet trenutno nalazi na proveri u beogradskoj policiji“, što nema isto značenje kao pokretanje istrage. U nameri da u javnosti razjasnimo slučaj, dodajemo da Cvejić u vreme overe ugovora nije bio u javnobeležničkoj kancelariji, već je obavljao poslove državnog sekretara u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja. Ističemo da je njegova pomoćnica, tada u svojstvu zamenika, postupila u skladu sa zakonom i pravilima javnobeležničke struke, i ni na koji način se nije ogrešila o bilo koji zakon. Tim ugovorom druge strane učesnice obavezale su se da protiv tog građanina povuku nekoliko tužbi i krivičnih prijava. Između ostalog, osnov za takvo njihovo regulisanje odnosa je i presuda Vrhovnog kasacionog suda. Založna izjava je upravo data od strane trećeg lica, potpisnika ugovora o regulisanju međusobnih odnosa, kojom treće lice zalaže svoju nepokretnost u korist lica koje ima potraživanje prema tom istom građaninu.

Što se tiče overe ugovora, koje po rečima anonimnog građanina, Cvejić nije hteo da overi, za nepokretnosti koje su prodate na licitaciji, moramo da istaknemo da je Cvejić, kao i uvek, postupao u skladu sa zakonom. Navedene ugovore Cvejić nije overio, jer firma koja je u postupku reorganizacije nije imala saglasnost odbora poverilaca za otuđenje tih nepokretnosti. Upravo, postupanjem na ovakav način, Cvejić je zaštitio kupce tih nepokretnosti, da ne bi u postupku po tužbi odbora poverilaca te firme, ostali i bez novca i bez nepokretnosti. U vezi sa ovim slučajem, posebno napominjem da je stranka podnela zahtev za overu ugovra; da je javni beležnik u skladu sa zakonom doneo rešenje kojim odbija kao neosnovan zahtev za solemnizaciju ugovora; da je povodom donetog rešenja o odbijanju vođen i postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu i Višem sudu u Beogradu, te da su u postupku po pravnom leku navedeni sudovi odbili prigovor, odnosno žalbu podnosioca i potvrdili rešenje javnog beležnika. Sve napred navedeno dokazuje ispravnost odluke i postunje javnog beležnika Srbislava Cvejića.

Napominjemo i da nema nikakvog razloga za strah bilo kog građanina u vezi sa bilo kojim postupkom vođenim pred javnim beležnikom, te da se sve eventualne primedbe na rad javnih beležnika mogu bez ikakvih problema podneti u svakom trenutku. U interesu je javnih beležnika da i građani i nadležni organi razjasne sve nedoumice u vezi sa postupcima. Svi upiti i pritužbe rešavaju se u skladu sa zakonom, u najkraćem roku. Istovremeno, Javnobeležnička komora Srbije ostaje otvorena za medijska pitanja i na njih uvek odgovara u skladu sa svojom nadležnošću.

 

Javnobeležnička komora Srbije