Gde, kada i kome pružamo usluge?

GDE? - Svoju delatnost javni beležnik obavlja u javnobeležničkoj kancelariji. Građanin koji želi da mu notar sačini ispravu ili da mu obavi neku drugu službenu radnju, mora da ode do kancelarije javnog beležnika. Na zgradi u kojoj se nalazi njegova kancelarija notar je dužan da istakne tablu na kojoj stoji „javni beležnik“ i ime i prezime notara.


U nekim situacijama je dozvoljeno da notar pruža usluge i izvan svoje kancelarije. Ako je stranka lice sa invaliditetom, ili zbog starosti ili bolesti ne može da dođe u javnobeležničku kancelariju, notar će joj sačiniti ispravu u njenom stanu, odnosno u bolnici u kojoj stranka leži. Licima lišenim slobode notar može sačiniti ispravu i u zatvorskoj ustanovi.


Postoje i notarske usluge koje se iz tehničkih razloga moraju obavljati izvan javnobeležničke kancelarije. Na primer, kada ga stranka angažuje da overi zapisnik sa skupštine privrednog društva, notar to ne može da uradi u svojoj kancelariji, već mora da ode u zgradu u kojoj se održava sednica skupštine privrednog društva. Ako mu sud poveri da sprovede postupak za uređenje međa, taj postupak notar ne može da vodi u javnobeležničkoj kancelariji, već mora zajedno sa geometrom da izađe na teren.


Poslove koje obavlja izvan javnobeležničke kancelarije, javnobeležnik sme da preduzima samo u granicama svog službenog sedišta. Službeno sedište je opština ili grad za koju je neko lice imenovano za javnog beležnika. Na primer, ako teško obolelo lice koje leži u Zemunskoj bolnici želi da mu notar sačini testament u zgradi bolnice, za pružanje takve usluge mogu se angažovati samo oni notari koji imaju službeno sedište u Zemunu. Notari iz Novog Beograda ili neke druge opštine ne mogu prelaziti na teritoriju opštine Zemun radi pružanja javnobeležničkih usluga.


KADA? - Javni beležnik može građanima da pruža usluge samo dok traje radno vreme. Aktom ministra pravde je propisano da notari rade od 09.00 do 17.00 časova. Subotom i nedeljom javnobeležničke kancelarije ne rade.


KOME? - Notar je dužan da pruži pravničku uslugu svakom građaninu koji mu se obrati. Međutim, u nekim retkim situacijama notar ima pravo da odbije stranku i da joj uskrati preduzimanje službene radnje.

Reč je o sledećim slučajevima:

  • kada notar nije nadležan za obavljanje neke službene radnje, na primer, ako se prodavac i kupac obrate notaru u Novom Sadu da im sačini ugovor o prodaji kuće u Subotici, novosadski notar će odbiti da pruži uslugu, jer ugovore o prodaji nekretnina koje se nalaze u Subotici mogu sačinjavati samo notari sa područja
  • kada postoji razlog za izuzeće notara. Notar ne može pružati usluge svom supružniku, odnosno najbližim srodnicima. Na primer, ako se notaru obrati njegov otac radi sastavljanja testamenta, on će morati da mu uskrati preduzimanje te službene radnje i da ga uputi na drugog notara;
  • kada stranka želi da u formi notarske isprave zaključi neki zabranjen ugovor. Na primer, dvanaestogodišnji dečak se obrati notaru da mu sačini ugovor o prodaji stana koji je nasledio od dede.
  • U nekim situacijama notar može da sačini ispravu o rušljivom (relativno ništavom) poslu, kao i o poslu koji bi mogao da pruži povod za sporove, ali je dužan da stranke upozori na potencijalne rizike i da to upozorenje unese u ispravu. Ako se stranka protivi unošenju upozorenja u ispravu, notar odbija da preduzme službenu radnju. Na primer, ako uvidom u specijalni informativni sistem javni beležnik utvrdi da je prodavac ranije prodao istu nepokretnost drugom kupcu, on je dužan da stranke na to upozori i da upozorenje unese u zapis. Ako se stranke protive unošenju upozorenja u zapis, notar je dužan da odbije sačinjavanje ugovora o prodaji nepokretnosti.